Image
Аутор: Natalija

КОЗНИК- ГРАД ВИТЕЗОВА

Dec-10-2018  |  Културна_ризница

Thumbnail 1

 

     

 

Град саграђен у време кнеза Лазара.

Стоно место Стефана Немање у Расини, док је био удеони кнез средином  12.века, била је тврђава Козник, указују археолошка ископавања.Овај ''тврди град'' на 920м надморске висине био је највиши у Србији и контролисао је пут између жупа Топлице и Раса, као и руднике у клисури Расине.Ту је почетком 14.века био и замак кнеза Лазара.- Он издаје повељу и наглашава да писана је у ''племенитом граду Кознику'', истичући да је реч о месту које је баштина некога од највишег угледа и племенитости, што у средњем веку може бити само Немања.

Са Козника се вероватно владало Расином, на шта указује и његов положај.Стефан Немања је око 1161. године преузео Расину на управу, још као жупан, тада источних предела Србије, био је велики градитељ цркава, али и војсковођа, па би било невероватно да није градио тврђаве.

Цела област око града се назива Расина , због чега се Козник везује са Радичем Поступовићем, коме је на Расини деспот Стефан 1405.године издао две повеље. У народној епској поезији Поступовић је називан и Раде Облачић, или пак Рајко од Расине, због чега  се и ова два имена везују за Козник.

Козник је највероватније подигнут за време владавине кнеза Лазара (1371-1389.), пошто су на њему откривени трагови грађења у Моравском стилу , карактеристичном за његову владавину, тако да је подигнут у истом периоду као и низ других утврђења .У изворима се први пут помиње у Лазаревој повељи манастиру Лавра светог Атанасија на Светој Гори.Повеља носи датум 8.август 1381.године и донета је у ''племенитом граду Кознику''.Његова супруга Милица, боравила је у граду 1402.године, а три године касније њихов син Стефан издаје две повеље свом великашу Радичу Поступовићу којима му додељује сва села око Козника и цркву на Грабовничици. У Кознику су често боравили и Стефан и Милица, о чему сведочи и њена повеља, коју је 12.септембра 1405.године издала Дубровчанима са Расине , када се'' деспот Стефан жењаше''.

Током првог пада деспотовине 1439.године, Османлије су заузеле Козник, али он неколико година касније бива враћен деспоту Ђурђу, на основу одредби Сегединског мира којима је 1444. године обновљена  српска деспотовина.Деценију касније, Османлије га трајно заузимају, током похода на Крушевац, након чега је Козник обновљен и додатно утврђен као стратешки значајно утврђење.Његов значај није опао ни почетком 16. века о чему сведочи податак  да је оближње село Стрелар ,испоручивало утврђењу 30.000 стрела годишње.

У наредним вековима , у Кознику се налазила османска посада коју су , у доба великог Бечког рата, 1689.године уништили српски устаници, заузимајући тврђаву.Непосредно након тога, један аустријски инжењерски официр је направио оквиран план утврђења са његовим подграђем, а на њему је забележен и назив утврђења.

Козник је подигнут на узвишењу које са три стране чине оштре стене које онемогућавају прилаз, док му је четврта , западна , страна блажа и њом се прилази утврђењу.Неправилног је облика који прати конфигурацију терена, са највећом дужином од 58 м и ширином од 44 м.Његови бедеми су ојачани са 8 четвоространих квадратних кула, размештених на приближно истом растојању.Три куле на источном бедему су нешто мање од три које се налазе на јужном и западном бедему, док су северна и северозападна кула знатно веће и највероватније су имале и стамбену улогу.На највишој тачки града, око 921м надморске висине, на средини северног бедема смештена је Донжон кула.У питању је четворострана кула са основом правилног квадрата странице 9м и дебљином зида 2м, у коју се улазило са јужне стране.

Сећање на градњу једног од најважнијих српских утврђења чува народно предање, које каже да је град зидала Јерина, жена Ђурађа Бранковића.Камење су из Расине износили сви- жене, деца, старци, па и козе. По њима је град добио име Козник, а село у његовом подмножју Козница.Од претешког рада, напора и умора, људи су падали, котрљали се низ стрме литице и заустављали се у равници поред Расине. Ту су се грчили од болова, па по том грчу, народ даде селу име Грчак.

Једна од капија се налазила на северном бедему, у близини североисточне куле, друга се вероватно налазила на јужном бедему, уз југоисточну кулу, док је још један улаз постојао у северозападној кули.У јужном , ужем и нижем, делу Козника налази се цистерна за атмосферску воду са 4 филтер бунара, док се у северном делу уочавају остаци две грађевине, смештене уз западни, односно источни бедем. Током археолошких истраживања, пронађени су остаци украсне камене пластике , карактеристичне за  моравски стил, што упућује на закључак да је у склопу тврђаве постојала, тзв. придворна црква, попут Лазарице у Крушевцу.Остаци малтера црвенкасте боје на грудобрану једне од кула, пронађених током археолошких истраживања, говоре у прилог датирању подизања утврђења у доба кнеза Лазара и моравског стила.Испод самог Козника, са његове јужне стране, постојало је подграђе, чији се остаци и данас назиру.

Археолошка истраживања локалитета , први пут су  обављена у периоду од 1970. до 1973.године.Током њих комплекс је рашчишћен од вегетације, конзервирани су и делимично обновљени делови бедема и кула, као и сама Донжон кула, која је ојачана системом гвоздених прстенова.Радови су настављени 1978.године, када су обезбеђена нова средства, али су већ 1980. године изнова прекинути.У овом периоду, између осталог, откривена је цистерна пречника 5м, у склопу које су се налазила 4 бунара.Цео систем је био направљен да би сакупљао и чувао атмосферску воду, а у њему је приликом открића постојала бистра вода, што сведочи о томе да је и после више векова, систем сакупљања и чувања воде у тврђави, функционисао без проблема.

Козник, један од најбоље очуваних средњевековних тврђава, данас је један од најатрактивнијих туристичких локација бруског краја.Овде се сваке године, на дан светог Пантелејмона, 9.августа, одржавају народни сабор и ликовно-песничка колонија.

У склопу Ноћи музеја, у тврђави је била смештена поставка под називом ''Живот у средњевековном замку'', а манифестацијом ''Козник-град витезова'', овом средњевековном утврђењу се, витешким турниром, старим занатима, средњевековном музиком, гозбом о панађуром, бар на кратко враћа живот.

Свако ко посети ову тврђаву , са пробуђеним осећањем припадности једном давно прошлом времену, пожели да се врати у време славних витезова и да Козник, после много векова, на српској туристичкој мапи , коначно, заузме место које му припада.

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE