Image
Аутор: Natalija

НАШЕ РЕКЕ – ЗАЈЕДНИЧКА БРИГА ИЛИ ДЕПОНИЈА

Dec-24-2020  |  Наше_Реке_Чисте_Реке

Thumbnail 1

 

     

 

 

Депоније дуж водотокова велика опасност.

 

Река је такав ресурс који се може мерити са најразвијенијом привредом у једном крају, сматрају стручњаци  стављајући знак једнакости између економије и екологије.У главе наших грађана, сматрају даље, треба да продре чињеница да од реке нема јачег и већег ресурса, а Нови Зеланд је свестан свега тога, своје реке , ни мање ни више него прогласио живим бићима.

Као ретко који град, Брус  има две реке .

Па , јесмо ли свесни богатства које имамо и како се односимо према њему?

Расина са Жељина и Гоча и Грашевка која извире подно Метођа на Копаонику , спајају се у Брусу и даље заједно настављају свој пут до Крушевца где се уливају у Западну Мораву.

Дуж свог тока дугог 92км, у Расину се уливају потоци и речице који чине слив дуг 981км, а највеће притоке су Грашевка и Блаташница која се пробија кроз Јанкову клисуру и улива се у Расину код Разбојне.

Расина Западној Морави доноси просечно 9 m³ воде у секунди, при чему  у априлу месецу располаже готово 5,5 пута већом количином воде него у августу.

Са друге стране бруске општине, са падина Копаоника, испод Метођа, од реке Паљевштице и мањих притока, река Грашевка,која још увек важи за једну од чистијих ,на свом путу дугом 22 км, пролази кроз Брзеће, Влајковце, Радманово, Грашевце, Жиљке  до ушћа у Расину у Брусу ,код Арсинца.

Веома богате биљним и животињским светом, Расина и Грашевка су станиште великог броја  врста риба као што су пастрмка, клен, кркуша, кедер,  белица, итд... Од животиња се још могу наћи жабе, видре, неколико врста змија и ракови.

Природне лепоте, богатсво флоре и фауне дуж  поменутих речних токова до скоро су били атрибути који су красили две бруске реке. Људски немар   све то  нарушава тако да су од  бистрих  и чистих река  остале само успомене на лепе тренутке младости,дружења, пецања, купања ....

Тешко је рећи када су и како наши људи кренули са убијањем својих река, али је очигледно да је човек својим понашањем  дошао у ситуацију да је приморан да природу штити од себе, да би преживео, да би удисао чист ваздух, јео здраву храну, пио исправну воду.

Квалитет воде у Расини и Грашевки ,као и у њиховим притокама, угрожен је на више начина. То није једноставна прича, већ напротив, комплексно питање које је за сада без адекватног одговора.

Ерозивни процеси и унос наноса, иако сам по себи озбиљан  проблем, да није пестицида и вештачких ђубрива који  се немилосрдно користе у пољопривредној производњи , у крајњој линији не би ни били разлог за забринутост у мери у којој су сада.На свом путу кроз насељена места,  наше реке , поред пестицида,хербицида ... сакупљају све отпадне воде из канализације,стаја,неретко и производних погона , ту је и смеће које се по навици одлаже на речне обале, па лешеви угинулих животиња ,....тако да реке ,како се ближе свом ушћу  , у све већој мери, постају колектор  наше небриге , неодговорног понашања и некултуре.Поред ових, један од угрожавајућих фактора наших река  је и  неконтролисана експлоатација шљунка што такође нарушава водни режим и ствара нове проблеме.

Реке са својим притокама  су давно постале текућа депонија  и нису загађене само видљивим крупним отпадом већ још опаснијим хемијским средствима  и отровима тако да је у нашим рекама све мање риба и ракова што је најбољи доказ катастрофе која  је све извеснија.

Уместо заједничка брига, наше реке су временом постале заједничка депонија, па  када почне киша, бујица понесе сав отпад и смеће са обала које су затрпане разноврсним отпадом од старих олупина аутомобила, делова намештаја и беле технике до непрописно  одложених лешева домаћих животиња и остатака стабала која су некада штитила корито и обалу,уз обавезну пластичну амбалажу где флаше заузимају посебно место, река претећом брзином носи све пред собом до бране на језеру у Брусу  где борба са воденом стихијом зна да потраје и данима.

А  када све прође , брана прогута сведочанство све људске небриге и неваспитањаи са собом однесе даље, до језера Ћелије и Западне Мораве, човек се, уз констатацију да никако да се реши проблем са браном, враћа свом устаљеном ритуалу  не постављајући ,ни у једном тренутку,себи питање на који начин он учествује у стварању проблема и да ли и како  може допринети његовом решењу .

 

 

Текст је део пројекта ''Наше реке- чисте реке'' који је у оквиру суфинансирања медијских  садржаја од јавног интереса подржан од стране Општине Брус.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE