ПОТОЧНИ РАК НЕСТАО,ПАСТРМКА УГРОЖЕНА

Висок степен загађења водотокова.

Удружење спортских риболоваца ''Пастрмка'' основано је давне 1951.године и до данас је прошло кроз низ правних измена .Мењао се статус , чланство... али љубав према природи и риболову је  константа од које чланови не одустају ни у тренутку када је због несавесног понашања појединаца угрожен опстанак аутохтоних рибљих врста , рекао је за stvarnostonline Немања Милисављевић, секретар Удружења.

Као спортско-рекреативна организација „Пастрмка“Брус  има око 100 чланова .-Основни циљеви и задаци  су развијање свести међу члановима удружења и грађанима о вредностима риболовних вода, чувању и заштити тог значајног природног богатства, омасовљавање и унапређење спортског риболова,наставио је Милисављевић и посебно нагласио учешће на спортско риболовним такмичењима у свим важећим дисциплинама и на свим значајним нивоима, као и такмичења у оквиру удружења и популарисање спортског риболова.

Међутим и поред бројних активности на популаризацији спортског риболова и одговорног и савесног понашања, Милосављевић оцењује да  интересовање младих није  на задовољавајућем  новоу.'' Живимо у ери брзог живота и интернета.  Због тога је добро водити децу на пецање и тако од малих ногу код њих стварати навику за боравак у природи. Боравак поред воде и посвећеност риболову јачају концентрацију и опажање.''

''Пастрмка'' ове године обележава 70 година постојања и организованог бављења риболовом на подручју бруске општине. Јубилеј вредан поштовања и пажње, али  први пут у знаку бриге за опстанак рибљег фонда који је у драстичном опадању.

-Рибљи фонд је у лошем стању, не односи се само на наше реке и језеро Ћелије. То можемо сазнати не само од риболоваца већ из медија и осталих информативних средстава. У нашим рекама заступљене су следеће врсте риба: клен, поточна мрена, кркуша, поточна пастрмка, а од  алохтоних врста заступљена је калифорнијска пастрмка. На језеру Ћелије су заступљени: шаран, гргеч, сом, смуђ, деверика... од алохтоних врста заступљен је тостолобик, сунчица и сиви караш. Што се тиче саме угрожености, наша аутохтона врста, поточна пастрмка је најугроженија. Треба напоменути да је поточни рак готово нестао. Постоји  још у неким мањим чистијим деловима река, а пре само пар година је био заступљен на свим речним токовима. То је врста која је најосетљивија на загађење. На језеру Ћелије најугоженији је златни караш и лињак који имају трајни ловостај – објашњава Немања Милисављевић додавши да је дуж водотокова

стање  катастрофално и забрињавајуће, '' а томе смо сви сведоци када се после сваке јаче кише сјури река флаша, кеса и разног другог отпада. Реке донесу огромну количину смећа у језеро Ћелије. Такође, канализација се на сваком кораку испушта директно у реке.''

Најтежа ситуација у водотоковима је током летњих месеци када се ниво отрова  због минималног водостаја, налази на свом максимуму па су све чешћа тровања рибе.Из тих разлога ''Пастрмка '' пружа подршку и учествује у свим акцијама чишћења корита река и језера а често је и само Удружење иницијатор . Интересовање за овакве акције је скромно и своди се на један круг људи, али је сваки пут све већа количина отпада коју прикупе на обалама  Расине и Грашевке.Поред тога Удружење уз помоћ Националне службе запошљавања ,кроз јавне радове, у складу са опредељеним средствима, успева да организује јавне радове на уклањању дивљих депонија, а Милисављевић наглашава

''Тај пројекат је  колико - толико ублажио загађење. Нажалост из године у годину је стање непромењено или горе - ако се једна депонија очисти настану две.''

      -У нашој околини немамо неког тешког загађивача, велику индустрију, али имамо проблем канализације каја се директно излива у реке. Такође, сведоци смо да су међу нама и  несавесни грађани који у  рекама виде депонију у коју бацају све и свашта од отпада,каже секретар  УСР Пастрмка који на питање како  спасити рибљи фонд од даље стагнације и изумирања ,каже: '' Сарадња са организацијама којима су поверене на коришћење воде на којима Удружење организује спортско-рекреативни риболов. Учествовање у заштити и рационалном коришћењу рибљег фонда. Покретање и учешће у организовању и сповођењу већих друштвених акција. Да будемо одговорни и испоштујемо ловостај и мере које су прописне за одређене рибље врсте. Подизање свести грађана о значају очувања животне средине.''

Као дугогодишњи активан риболовац , Милисављевић закључује да смо  ,упркос напорима удружења и појединаца, из године у годину сведоци све већег загађења река. Надам се и верујем да ћемо као заједница, али и као друштво ускоро схватити да су све наше реке наше двориште. Ако се у свом дворишту трудимо да нам буде чисто, онда би требало да водимо рачуна и о животној средини ван њега.

Текст је део пројекта ''Наше реке- чисте реке'' који је у оквиру суфинансирања медијских  садржаја од јавног интереса подржан од стране Општине Брус.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.