Image
Аутор: Natalija

ХРИСТОС СЕ ЈАВИ

Jan-19-2021  |  Друштво

Thumbnail 1

 

     

 

 

Богојављанска водица чудотворна света драгоценост.

На дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син – Богојављање, биће услишене све жеље. На Богојављенско вече, каже предање, отварају се небеса. Треба јасно замислити жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари.

Најпознатија посебност Богојављања јесте пливање за Часни крст, које се организује широм Србије. Овај обред је древнији од хришћанства. У питању је древни обичај Старих Словена, који су односили своје идоле из домова и храмова на реку и купали их, што се очувало након покрштавања у облику пливања за крст и прања икона за Јовањдан.

Богојављање се обележава 19. јануара и то је фиксни празник, односно не мења се из године у годину. Тога дана се завршавају такозвани некрштени дани, када се не врши обред крштења, јер ни Исус Христос није био крштен.

Тога дана се, према Библији, после крштења Исуса Христа у реци Јордан, које је обавио Јован Крститељ, Свети дух у виду голуба спустио на раме Исусово и зачуо се глас Бога Оца са неба. Тако се Бог јавио у три личности: Оца, Сина и Светог Духа.

На Крстовдан, уочи Богојављења, као и на сам празник, после литургије врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост.

Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести и очишћења душе и тела.

Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење,“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар како би се прочистио, а у стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.

Обичај је био да неудате девојке ставе огледалце под јастук, ноћ пред Богојављање јер се веровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на богојављенску јутро одлазиле на извор, бацале покоје зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага, где су их чекали остали укућани.

У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире како би се избегле свађе међу њима током наредне године.

Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре изласка сунца, обави ритуално купање у реци.

У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, то јест нечисти дани, који трају од Божића.

Обичај је да се на Богојављење изађе на неку ветрометини, изнесе мало пепела и пушта помало из руку. Тако се одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан.

Ако дува устока (источни ветар), година ће бити сушна; ако дува југо, биће кишна, ако дува западњак, биће родна, али и олујна, а ако је превладао северац, биће хладна и градобитна.

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE