НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БРУС – ВЕК И ПО КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНЕ МИСИЈЕ

34.000 библиотечких јединица, 700 чланова...

Народна библиотека је обележила редак јубилеј- 150 година постојања и успешног рада доказујући да је све значајнији креатор културног живота Бруса који прати технолошке и културолошке промене у друштву.

Јуна месеца 1871. године Брус је проглашен за варошицу а 30. новембра исте године установљена је Читаоница која је имала четири листа новина- Српске новине (4),Будућност (1),Глас јавности (2),Исток (3), затим 10 књига, 2 слике већег формата и 19 чланова.

Вест о оснивању брзо се пронела тада још потпуно неослобођеном Србијом. Београдски лист ''Радник'' чији је издавач био Светозар Марковић, објављује текст 4.фебруара 1872. године да је у Брусу отворена Читаоница.

Немајући стални простор била је смештена у приватним кућама, црквеној соби, школи, бившим кафанама а стогодишњицу постојања, као Народна библиотека Брус, обележиће у згради Јеличића.

Народна библиотека Брус је коначно 1978. године добила свој простор у новосаграђеном објекту Центра за културу, где се и данас налази.

Извештај о читаоници у Брусу

Начелнику среза козничког- извешће

На зактевање ваше усљед препорукег.министра просвете и црквених дела о стању наше читаонице бруске извештавамо вас:

да је наша читаоница установљена 1871.године 30. новембра . Читаоница је имала за ову 1874. годину чланова 19.Сваки члан плаћао је за ову годину улога годишње по 32 гроша чарш, а прошлих година по 40 гр.чар.

Цела је имовина читаонице преко расхода за ову годину које у готовини и које у стварима свега 692 гроша чар.

Општина бруска подпомаже нашу читаоницу својом зградом тј. Станом безплатно и једним листом.

Читаоница држи свега 4 листа новина: српске новине, Будућност, Глас јавности и Исток.Страних новина не држи читаоница ни једних. Књига има у својој књижници 10 и 2 слике у већем формату.

28.децембар 1874. године                                                                                                   УПРАВНИ ОДБОР ЧИТАОНИЦЕ БРУСКЕ

у Брусу

У извештају министру просвете и црквених дела, од 9.јануара 1875. године начелник Среза козничког Ж.М.Блазнавац обавештава да осим бруске и кожетинске читаонице ''Других читаоница нема у овоме Округу.Била је читаоница пре две године у Трстенику и сада има од њених ствари 1 астал, две столице и један ормар...''

У послератном периоду, као што се често селила, тако је често мењала и свој статус и облик бављења делатности, било у оквиру заједничке, било као самостална установа.

Доношењем Закона о библиотечко-информационој делатности од 1995.Библиотека обавља своју делатност као самостална установа.

Рад Библиотеке је организован преко одељења за одрасле, одељења за децу са читаоницом и интернет читаоницом, одељењем стручне литературе са читаоницом и салом за културно- образовне програме и одељењем завичајне збирке.

Од 2019. године кренула је у процес дигитализације завичајне збирке.

У циљу задовољавања потреба свих корисника , библиотека је приступила новим информационим технологијама.Целокупан књижни фонд је унет у COBBIS базу- Кооперстивни онлајн библиографски систем и сервис, као и COBBIS позајмицу читаоца евидентирањем преко ове базе.

Библиотека данас располаже разноврсним фондом са око 34.000 библиотечких јединица и богатим фондом серијских публикација, као и некњижевном грађом, има око 700 чланова и у току године пружа многобројне и разноврсне услуге и информације.

Поред основне делатности, Библиотека се бави и издаваштвом, тако да иза ње стоје бројна издања са циљем афирмације установе у локалној заједници, али и афирмације писане речи и локалних аутора писаца, песника свих узрасних категорија, пре свега младих, којима се на овај начин пружа подршка.

Вођени чињеницом да библиотека треба да буде културно средиште и место окупљања свих грађана, место где ће се стварати и неговати читалачке навике и подстицати развој креативности, запослени у овој установи , током године организују разноврсне културне програме као што су књижевне вечери, сусрети са књижевницима, изложбе, предавања и радионице на различите теме.

С друге стране, Библиотека не зна за разлике или боље рећи зна и прихвата их излазећи свима у сусрет. То су препознали и у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним лицима ''Пчелица'' чији су чланови, корисници Дневног боравка приредили изложбу својих радова поводом обележавања великог јубилеја храма културе у Брусу.

За најмлађе Брусјане, Библиотека је пријатан кутак за учење, читање и дружење па овде врло често проводе своје време у дружењу са песницима или учествовањем у бројним радионицама.

Током 150 година свога рада Библиотека је својом мисијом успела да испрати све друштвене токове и задовољи културне потребе суграђана за знањем и информацијама кроз пружање квалитетне услуге, промоцију књиге као непролазне вредности у процесу доживотног образовања и подстицања и одржавања читалачких навика код грађана.

Обележавање јубилеја вредног сваког поштовања била је прилика да се још једном укаже на културну мисију библиотеке у просвећивању народа, затим на њену улогу културног средишта локалне заједнице, развоја читалачке публике кроз сагледавање досадашњих резултата рада и дефинисање даљих активности са циљем продубљивања културне свести грађана и развијање основних критеријума вредности.

Своју племениту, културну и образовну мисију Народна библиотека Брус не запоставља већ век и по, а они који су пре 150 година отворили Читаоницу бруску нису обезбедили напредак само себи и свој генерацији, већ и нараштајима који долазе.

Текст је део пројекта који  је суфинансиран из Буџета Републике Србије- Министарство културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.