Image
Аутор: Natalija

79 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА КРИВЕ РЕКЕ

Oct-12-2021  |  Друштво

Thumbnail 1

 

     

 

 

 

Убијено преко 300 мештана.

 

Данас се навршава 79 година од страдања Криве Реке у Другом светском рату, када је цело село спаљено, а сви житељи, као и мештани других села који су обављали јесење радове у овом селу, стрељани или запаљени са сеоском црквом.

Злочин у Кривој Реци, 12.октобра 1942.године, починили су припадници 7.СС добровољачке брдске дивизије ''Принц Еуген'' и бугарских окупационих снага.Сагласност око броја мртвих и даље не постоји, али се сматра да је убијено око 320 мештана, од којих је око стотину затворено у сеоску цркву која је потом минирана.

О том тренутку постоје и снимци ратног дописника СС-а Хомана који је са сигурне удаљености снимио цркву пре и после минирања.

Под називом Операција Копаоник немачка војска је у сарадњи са Бугарима спровела антигерилску офанзиву против четника који су се налазили на простору Копаоника, Јастрепца и Гоча.Немци су у ову акцију кренули са циљем потпуног уништења четника Расинског корпуса, под командом Драгутина Кесеровића чији се штаб налазио у Кривој Реци.Окупатор је био забринут информацијама да четници уживају велико поверење народа, посебно мајор Пантовић који, како се причало, за кратко време може да мобилишше око 10.000 бораца.С друге стране, четници су представљали опасност за Немце јер су били у могућности да прекину немачке саобраћајне комуникације којима су транспортовали моравско-вардарском долином ратни материјал Ромеловим снагама на афричком фронту.Поред тога, постојала је и бојазан да ће четници напасти рудник Трепчу у близини Косовске Митровиће из које су вађене значајне количине руде олова и цинка за потребе њихове индустрије.

Дивизија ''Принц Еуген'', која је бројала преко 20.000 бораца, формирана је почетком 1942. године и стављена под команду генерала Артура Флепса, који је 5.октобра 1942.године издао наредбу у којој се каже да немачке и бугарске снаге треба да униште четничке снаге на планини Копаоник чији се штаб налази у селу Крива Река.За 7.СС добровољачку брдску дивизију ово је била прва ратна операција од оснивања због чега је исход операције био од великог значаја.

Иако су се четници Драгутина Кесеровића повукли на време како због њих не би била извршена одмазда ''100 Срба за једног убијеног Немца'', масакр није избегнут.

У предвечерје 11.октобра 1942.године на косама око Криве Реке појавила се колона која је стезала обруч око села. Под командом пуковника бивше југословенске војске Фрање Корда наступало је око 20.000 фоксдојчера,а придружило им се још 1.000 Бугара под командом Петра Панева и 300 руских белогардејаца.Прве на удару нашле су се колибе сточара које су одмах запаљене .Међу првима су страдала браћа Милан и Дамњан Јанковић, близанци које су Немци бацили у распламсалу ватру.

Другог дана, 12.октобра, Немци су наступали из два правца, од косе ''Шиљача'' и засеока ''Мрамор''. На свом путу све су палили, убијали, стрељали...Село се није видело од дима који је долазио са свих страна, Јанковићи, Новчићи, Никитићи, Трифуновићи, Цветковићи, Симићи,Николићи, Томићи,Лазаревићи, Пршићи, Милојевићи, Мишковићи, Милосављевићи, Ђурићи,Максићи,Рилаци,...

У цркву,која је потом минирана, затворено је око 100 мештана, а домаћини Јанко Цветковић и Момчило Трифуновић живи су везани и испечени на ражњевима у школском дворишту.

Списак страдалих,како тврде, никада није до краја утврђен, али се са сигурношћу зна да је најмлађа жртва, Вера Трифуновић, имала само месец дана. 

Након што је обавештен о масакру цивилног становништва, немачки војни командант Србије Паул Бадер затражио је од команданта СС дивизије да се убудуће уздржи од убијања цивила и спаљивања села без посебног разлога.Због понашања током операције Копаоник, која је укључивала и масовна убиства цивила у Кривој Реци, командант Првог батаљона Рихард Кезерер отпуштен је из СС-а, иако убрзо и поново распоређен у другу немачку јединицу где је и унапређен.По завршетку рата, Кезерер је са лажним документима заробљен у Норвешкој, а у Југославији је за почињене злочине, укључујући и овај у Кривој Реци, осуђен на смрт вешањем.

 

Пуковник Драгутин Кесеровић,командант Расинског корпуса, чије је хапшење представљало циљ операције Копаоник ,партизани су заробили на обали Дрине 1945. године. Комунистичке власти су му судиле на Правном факултету због наводне сарадње са немачким окупатором, Осуђен је на смртну казну и стрељан 17.августа 1945. године на непознатој локацији.

 

Одлуком Вишег суда у Београду, Драгутин Кесеровић, пуковник Југословенске војске у отаџбини и командант оперативне групе Расинско-топличког одреда, који је у монтираном комунистичком процесу осуђен а потом и стрељан, рехабилитован је 27.јуна 2021. године.

 

Пуковник Чедомир Поповић, најближи Кесреровићен сарадник, који је такође требало да буде заробљењн у Кривој Реци, ухапшен је 1947.године код Јошаничке Бање а потом убрзо и стрељан.

У свом роману ''Деобе'' Добрица Ћосић је мотив спаљивања мештана у сеоској цркви описао према догађајима из Криве Реке.

Споменик са именима мештана страдалих у јесен 1942. године постављен је у порти, миниране, а потом и реновиране, цркве Светих апостола Петра и Павла 12.октобра 2011.године.

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE