Image
Аутор: Natalija

ЧЕСИ - У ЖИВОТУ НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО

Dec-24-2021  |  Бруска култура сећања

Thumbnail 1

 

     

 

 

 

Просветни радник са кичицом у руци.

Миленка Миловановића Чесија у Брусу сви знају као наставника физичког васпитања, човека великог срца, широког осмеха, а мањи број као великог заљубљеника у уметност, сликара , аутора на стотине уметничких дела која су стигла у све крајеве света.

Миленко Миловановић Чеси у Брус је дошао 1963. године, одмах по завршетку Учитељске школе у Крушевцу.

''Копаоник је у то време вапио за учитељем што иза себе има причу да је био пун света, пун деце.Пар нас смо дошли као стипендисти СО Брус да попунимо места где није било учитеља. То је било 1963. године септембра месеца, са пуних 20 година,'' присећао се касније.

Од свог првог радног места, учитеља у Жареву, до наставника физичког васпитања у ОШ ''Јован Јовановић Змај'' у Брусу прошао је један цео радни век, да би се 80-тих година прошлог века отиснуо у свет боја, коме је остао веран до самог свог краја.

''Кренуо сам негде тамо раних осамдесетих, тачније 1982. године игром случаја.Како другачије протумачити да човек чека 40 година да би уронио у свет боја.Зашто кажем случајност? Неке коцкице су се сложиле у мозаику.Моја деца су одрасла, па мало њиховом подршком, под њиховим притиском, ја сам кренуо,'' говорио је Миловановић наглашавајући да је прве сликарске кораке правио још као сеоски учитељ за потребе наставе.Склоност ка уметности била је присутна. У неком тренутку то је била књижевност, али живот му је , ипак, уместо оловке, у руку ставио сликарску четкицу.

''Онда сам полако, уз подршку породице, која ми је била најбољи и најстрожи критичар, почео да радим.Почео сам полако са радом, али и са дружењем са сликарима. Да напоменем свог првог учитеља, београдског сликара Недељка Бурића, Сергеја Јовановића, педагошку легенду када је ликовна уметност у питању.То је човек који је целог живота припремао ученике, преносио им своје знање.Академски сликар који ме је често посећивао, давао упутства, човек са којим сам често разговарао, тако да се временом, што читајући, што присуствујући њихом раду, учећи од њих,кренуло са озбиљним радом,'' сећа се Миловановић свог почетка за који има једноставно објашњење, љубав.

 

 

''Велика љубав према сликарству, људима. Љубав уопште, покренула је стварање које је било све успешније.''

Од раних 80-тих прошлог века до почетка друге деценије овог века, пробуђен несвакидашњи таленат, покренут љубављу, уз подршку породице, изнедрио је на десетине уметничких дела која су пронашла свој пут до зидова широм света.Слике су настајале и одлазиле својим путем, а Миленко Миловановић је , као и првог дана свог сликарског рада, седео у углу свог атељеа, где и данас 7 година после његове смрти, стоје столица и штафелај са платном.

''Судбина овог локала је да буде креативни простор.Некад је покојни таст , за Брусјане познати Нова Николић шустер, овде имао радионицу за израду ципела.Позади је била радионица а овде продавница.Био је предратни мајстор.И дан данас постоје ципеле за дете од годину дана, у комбинацији лака и коже, које су стварно савршенство.''

Полазећи од убеђења да се књижевници и сликари не стварају и не школују. Већ да се уз урођени таленат упорним радом развијају и надограђују, Чеси је ,како је сам говорио, радио пуно, неки кажу, више и од професионалаца.

''Ако је љубави и упорности онда може много тога да се постигне.Чак и оно што човек не зна, временом уз свој труд открије, уз консултације усавршава.''

На новинарско питање у чему проналази инспирацију , једном приликом је одговорио :''Ја лично, појам инспирације нисам спреман нити да признам, нити да прихватим, онако како људи то обично покушавају. Ја сам увек имао снажан нагон за радом. Небитно каква је тема, зато овде (на зидовима атељеа) има шароликих стилова, од икона до апстракције.Шалим се да је то карактеристика незналица, можда у томе има и истине, али може да се подведе и под широк домен интересовања.''

Као самоуком сликару није му било потребно јасно дефинисање теме ,,мени је важно да запослим мозак, шта ћу да радим, то ми је већ било од секундарног значаја.''

Миленко Миловановић је три деценије стварао на платну. Смењивали су се пејсажи из његовог детињства, иконе, апстракција којом се искључивао из овог , и бојама, линијама и формама, стварао неки свој паралелни свет.

''Мени је важно да пред собом имам платно. Да су боје при руци, да сваког момента могу да почнем да радим.Инспирација, као инспирација, чекајући је некада могу да прођу године. Код мене то није случај.Захваљујући неком провиђењу, нечем што нас води кроз живот, мени је подарило то да себи могу да пронађем креативну забаву, изузетну терапију за душу и ту ми је фино.Никад досадно.Кад неко помене досаду ја се најежим јер тај осећај, осећај досаде, у животу нисам имао.''

Миловановићеве слике стигле су у све крајеве света.Једна је чекала готово деценију да би стигла ономе коме је и била намењена. Чеси је живео са уверењем да нема случајности и да се све дешава са неким разлогом, а судбина ове слике за њега је била најбоњи доказ .

После ратних дешавања на нашим просторима и свега онога што смо као народ преживели,Чеси је осетио потребу да се на неки начин одужи народу Јапана ,који су ,како је говорио, ''реално извештавали о овој нашој напаћеној земљи и дали највише донација за њен опоравак.''

''Сео сам и урадио један мотив где је тема јапанска , са жељом , личном, дубоком, да ће некада доћи прилика да се некоме из те земље она и уручи.''

Слика је у углу атељеа остала готово целу деценију, да би крајем 2012. године, као поклон била предата тадашњем амбасадору Јапана у Београду, у знак захвалности за велику донацију ове земље Предшколској установи ''Пахуљице''.

Овај врсни уметник, одличан педагог, човек широких схватања и погледа на живот и свет, својим највећим успехом сматрао је своју породицу , а ''што се сликарства тиче - то је изложба у Центру за културу која је била веома посећена.Тада човеку буде топло на души и тада види да је оно што ради права ствар.''

 

Текст је део пројекта који  је суфинансиран из Буџета Републике Србије- Министарство културе и информисања.

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE